Klinci
Počeo sam da "izlazim" sa 14 godina. To je bila pomama za kojom čašom alkohola, pošto ranije baš i nismo imali toliko prilike da pijemo. Naravno, kao i sva omladina u Srbiji, manjak para je uvek bio problem, pa su tu usledila razna okupljanja po parkovima subotom u 9-10 sati uveče, da bismo bar neki gutljaj popili pošto smo imali samo po 300-400 dinara za vece, od čega je 200 odlazilo na ulaznicu i 50 na garderobu.
Duži vremenski period najaktuelniji je bio "Can Can" u Kneza Miloša, iznad Beograđanke. To je bilo mesto odakle je većina beogradskih "klabera" krenulo. Bilo je bagre, koja je dolazila samo da bi popila i posle se pobila, normalne dece željne da se malo ižive, izđuskaju, zaljube, kao i "tatinih sinova" koji su sa 14-15 godina dolazili sa ciljem da pokažu kako im je tata dao dovoljno para da kupe 3-4 flase pića za veče u svom velikom VIP separeu.
Kada su se ljudi malo zasitili Can Can-a, prelazili su u nove "klinačke" klubove, kao sto su Roxy, Milano, Trezor...
Uglavnom bilo je to zanimljivo vreme i pored toga sto si svaku treću nedelju dobijao batine od pijanog pajsera koji misli da mu muvaš devojku.