Can Can the place of fun
I, da, kada smo "prerasli" trezor, počeli su izlasci u Can Can. Svake subote me je obradovao čupavi Mile, inace vlasnik institucije u podrumu kluba tehničara u Kneya Miloša, na ulazu koji je željno iščekivao svakog novog klinca, da mu uzme 200 dinara za ulaz u diskoteku.
U pola 11 već bagra koja je brojala od 50 do 150 ljudi cekala je ispred ulaza, da bi se nezaboravno proveli kao i prethodnih 58 vikenda.
Kad bismo već uspeli da uđemo u diskoteku sledio je red od isto toliko ljudi ispred garderobe. Naravno "ribe" su uvek imale prednost, tako da bismo "već" oko 11 - pola 12 ušli na podijum.
Morao si da paziš da nekog ne pogledaš popreko, da ne bi dobio batine, a isto tako kada si sa nekim većim društvom, pomno motriš da neko tebe ne pogleda popreko, da bi ga istog trenutka pozvao na ferku ispred 20 drugara i da bi on naravno ispao sisa...
Sa sve neonskim markerom za plovak za pecanje u ustima, uz pesmu Jelene Karleuše - Slatka Mala,odjekivali su slogan: Dorćol 90, Senjak 90, Kblo 70....
Sve u svemu baš bih voleo jos jednom da odem tamo (da postoji), da se malo nasmejem...